SERBIAN ROYALIST ASSOCIATION OF AUSTRALIA CONSTITUTION.   CLICK HERE  КРАЉЕВИНА СРБИЈА Помаже Бог добро нам дошли ЊЕГОВО ВИСОЧАНСТВО КРАЉ АЛЕКСАНДАР ДРУГИ УДРУЖЕЊЕ СРБА МОНАРХИСТА ЗА Н.Ј.В. РЕГИСТРОВАНО Боже правде

О нама Српска ројалистички Удружење је основано 1965 као, невладино и непрофитно удружење, циљ удружења је да се напредак на пољу демократије, ширење концепта уставне парламентарне монархије, сарадња са сличним друштвима и удружењима који подржавају поновно успостављање уставне парламентарне монархије у Србија . За реализацију наших циљева, Српска ројалистички Удружење неће служити уз борбу која је условима агресије, победници и губитници, бутх борба која ће обухватити Србија са победницима. Реализацији наших циљева ће трансформисати Србија у модер друштву као што је Шведска, Саин, Канади, Јапану и многим отхерЦонститутионал парламентарне Монархије. . Циљеви УСМ су:Да окупља присталице уставне парламентарне монархије и омогућава им контакте и односе са другим монархистима; - Да шири информације и развија интересовање за монархију и краљевске породице; - Да подиже општи ниво свести о овим темама у јавности; -Да доприноси развоју политичке теорије, историје и филозофије монархије; - Да промовише и брани идеју савремене уставне парламентарне монархије као супериорног облика државног уређења; - Да подстиче објављивање и дистрибуцију чланака, студија и вести о монархији и краљевским породицама; --И да ради на васпостављању уставне парламентарне монархије - Краљевине Србије! ОДГОВОРИ НА ЧЕСТО ПОСТАВЉАНА ПИТАЊА Да ли је српски престо упражњен? Како се код нас наслеђује Краљевски Престо? Каква је садашња ситуација у Краљевској породици Србије? Какве обавезе има Старесина Дома према члановима, а какве чланови према Старешини? Ко има право на ранг и титулу? Да ли су српски владари крунисани? Да ли постојање Намесника значи да не постоји Краљ? Да ли је Краљ Петар Другог абдицирао? Постоје ли живи директни потомци других националних владарских породица у Србији? Шта су саветодавна тела Круне? Да ли је после 1970. Круна додељивала било какве титуле и ранг? Да ли је могуће изнети или отуђити било које предмете из Дворова на Краљевском имању на Дедињу? Да ли ће уметнички предмети из Краљевских Дворова на Дедињском Комплексу бити рестаурирани? Зашто је гроб бивше Титове љубавнице још увек на Краљевском имању? Ко је изградио Краљевске Дворове на Дедињу? Какав је имовински статус Краљевских Дворова на Дедињу? Шта је истина о припадништву појединих чланова Краљевског Дома тајним друштвима 1.Да ли је српски Краљевски Престо упражњен? Када је преминуо Краљ Петар ИИ његов једини син, Престолонаследник Александар, постао је нови Краљ. Пренос Краљевства био је моменталан, безуслован и неопозив. Док је Краљ жив, његов најстарији син је Престолонаследник, без обзира на то да ли је пунолетан или не. У тренутку смрти Престолонаследниковог оца Краља Петра ИИ Престолонаследник постаје Краљ. Старешинство над Краљевском породицом и функција, као и достојанство Краља спојени су у истој личности. Њ.К.В. Престолонаследник Александар Другог тренутно не користи званично титулу Краља, али то нема никаквог утицаја на његов положај и права. Положај и право Краља могу се напустити само чином формалне абдикације, у ком случају дотадашњи Престолонаследник аутоматски постаје нови Краљ. 2.Како се у Србији наслеђује престо? Наслеђе се преноси у мушкој примогенитури, што значи од оца на најстаријег сина, све док постоји директна линија наслеђивања. Ако се директна линија прекине, начело примогенитуре се поново успоставља по старешинству првородства међу браћом последњег Монарха. То значи да редослед рођења деце Монарха условљава редослед њиховог права на наслеђе престола и да по том начелу не постоји компонента избора нити аутономне воље. У случају формалне абдикације било ког члана Краљевске породице на његово место у редоследу наслеђивања, то место аутоматски припада следећем члану Краљевске породице по старешинству првородства. Изузетно, ово се правило може и другачије уредити вољом Монарха који нема директног потомства. У Краљевској породици Србије, по стању месеца новембра 2007. године, редослед наслеђивања је следећи: Монарх (Александар ИИ) - Монарх (Александар ИИ) - 1 Њ.К.В.. Принц Наследник Петар 2 Њ.К.В.. Принц Филип 3 Њ.К.В.. Принц Александар 3.Каква је садашња ситуација у Краљевској породици Србије? Краљевска породица Карађорђевић има своју Старију линију која произилази директно од Карађорђа преко његовог сина Кнеза Александра, унука Краља Петра И праунука Краља Александра И чукунунука Краља Петра Другог и чукун-чукунунука, садашњег старешине Краљевске породице, Александра Другог. Старија линија такође укључује све директне потомке било ког Краља из породице Карађорђевић, што се у овом тренутку односи на директне потомке Краља Александра сам и Краља Петра Другог. Старија линија Краљевске породице данас се грана на три стране. Грану блаженопочившег Краља Петра Другог која је владајућа и данас је представљају Њ.К.В. Престолонаследник Александар ИИ његови синови Принчеви Петар, Филип и Александар и његова супруга Принцеза Катарина. Грану блаженопочившег Краљевића Томислава представљају његови синови Принц Никола са својом супругом Принцезом Љиљаном и кћерком Принцезом Маријом, Принчеви Ђорђе и Михајло, кћерка Принцеза Катарина (г-ђа Дезмонда де Силве) и Принцеза удова Линда. Грану блаженопочившег Краљевића Андреја представљају његови синови Принц Владимир са својом супругом Принцезом Бригитом, Принц Димитрије и кћерке Принцезе Татјана и Лавинија, као и његова Принцеза удова Ева Марија. Старешина гране блаженопочившег Краљевића Томислава је Њ.К.В. Принц Никола. Старешина гране блаженопочившег Краљевића Андреја је Њ.К.В. 4.Какве обавезе има Старешина Дома према члановима, а какве чланови према Старешини? Старешина Краљевске породице Престолонаследник Александар, неспорни је ауторитет за чланове Краљевске породице и њихов укупан статус у Краљевској породици произилази из његове воље. Старешина Краљевске породице Престолонаследник Александар је заштитник чланова породице, а они су дужни да поштују његов положај и одлуке. Односи у Краљевској породици регулишу се породичним Правилником за чланове породице који прописује Монарх. Част Старешине породице, част је читаве Краљевске породице, престола и Круне. Огрешење о част Старешине Краљевске породице равно је огрешењу о Краљевску породицу, престо и Круну. У случају теших огрешења о част Краљевске породице, Старешина може да донесе одлуку о суспензији титуле и ранга члана Краљевске породице, укључиво и искључење из састава Краљевске породице. Таква одлука обавезује читаву Краљевску породицу, све до окончања процедуре предвиђене Правилником. Важност и примена Правилника не зависе од фактичке власти Краља. Старешина Краљевске породице је Престолонаследник Александар. Он је извор легитимитета свих чланова породице. Без Старешине не постоји ни Краљевска породица, нити њени чланови могу имати привилегију ранга и титуле сами по себи. 5.Ко има право на ранг и титулу? Сваки члан Краљевске породице може имати титулу и ранг. Под титулом се подразумева квалификација "Краљевско Височанство" која по досадашњој пракси припада сваком члану Краљевске породице. Ранг је назив који одлуком Старешине и одредбама Правилника припада појединим члановима Краљевске породице, било по основу рођења, било по основу воље Старешине Краљевске породице. По Правилнику, сви синови Монарха су Принчеви (или Краљевићи), а сви остали чланови Краљевске породице, Кнежеви и Кнегиње. Међутим, како је последња верзија Правилника донета још 1930. године када је број чланова Краљевске породице био много мањи, постојећа пракса коју примењује Круна нешто је другачија. Тако се синови Старешине ословљавају као Принчеви, наследник Круне је Принц-Наследник (или Краљевић-Наследник), а сви припадници Старије линије Краљевске породице имају ранг Принца или Принцезе. Припадници Млађе линије имају право на ранг Кнеза и Кнегиње. Женски потомци чланова Краљевске породице имају право на титулу и ранг по основу чланства у Краљевској породици само до удаје. После тога, пракса је да Старешина Краљевске породице одобри личну титулу и ранг женским потомцима Краљевске породице, али без права преноса на супруга или потомство. 6.Да ли су српски владари крунисани? Пракса је била различита. Српски владари су по правилу били миропомазани (изузетак је Књаз Милан Обреновић ИИ који је био већ тешко оболео када је ступио на престо), али је само Краљ Петар сам и крунисан и миропомазан. Краљеви Александар сам и Петар Другог нису ни крунисани ни миропомазани. Чин миропомазања је Света тајна, док је чин крунисања ритуал. Краљевски знаци или регалије, начињени су за крунисање Краља Петра сам 1904. године и налазе се у Историјском музеју Србије у Београду. Ту спадају краљевска круна, скиптар, шар и краљевска порфира (огртач постављен хермелином) 7.Да ли постојање Намесника значи да не постоји Краљ? Намесници управљају у име Краља, а не уместо Краља. Привилегије које поседује Краљева личност не могу се пренети на Намеснике, као ни прерогативи Круне. Посебне привилегије Намесника ни на који начин не нарушавају нити замењују привилегије Краља. Сходно томе, постојање Намесништва не значи упражњеност 8.Да ли је Краљ Петар Другог абдицирао? Краљ Петар Другог није никада абдицирао. Акт о абдикацији је формални чин, који мора постојати у писменој форми и бити прописно посведочен и оверен. Ступањем на снагу акта о абдикацији Краља, по правилу Престолонаследник моментално преузима функцију и власт Краља. 9.Постоје ли живи директни потомци других националних владарских породица у Србији? У Србији нема директних живих потомака других националних Краљевских породица. Њ.К.В. Александар Другог по вишеструкој линији индиректно вуче порекло од преднемањићких српских жупана, као и од раних Немањића (од Стефана Немање до Краља Драгутина) и раних босанских Котроманића. Црногорски владарски род Петровића-Његоша има директно потомство у личности Принца Николе Петровића-Његоша и његовој деци, Принцу Борису и Принцези Алтинај, а по ж 10. Шта су саветодавна тела Круне? По Оснивачком акту од 15. фебруара 1992. године, саветодавна тела Круне су: Крунско веће, Крунски савет и Крунски кабинет (основан касније). Крунско веће је уже тело са највише десет чланова (не рачунајући чланове Краљевске породице) који се именују од стране Круне на неодређено време. Крунско веће се бави дневним пословима Круне. Крунски савет је шире тело са највише 30 чланова, које Круна именује са доживотним мандатом. Ово се тело бави стратешким питањима од највећег значаја за судбину народа, државе и Круне. Чланове Савета Круна именује са листе кандидата коју предлаже сам Савет. Круна може, по потреби, извршити именовање у пецторе, што значи да је именовање извршено у дискрецији и за њега знају само Круна и лице које је именовано на такав начин. У изузетном случају, Круна може сазвати заједничку седницу свих саветодавних тела која се тада трансформишу у Крунски сабор. Саветодавним телима Круне председава Круна, која за послове координирања именује Канцелара, или послове Канцелара делегира неком од чланова Крунског већа. Круну отелотворује Старешина Краљевске породице. Чланови Крунског већа су Њ.К.В. Принц Наследник Петар, Њ.К.В. Принц Филип, Њ.К.В. Принц Александар, Драгомир Ацовић, Ђорђе Новаковић, Бранко Терзић, Душан Т. Батаковић и Душан Бабац. Чланови Крунског савета су академик Матија Бећковић, академик Живојин Бумбаширевић, академик Алекс Драгнић, проф. др Мирослав Гашић, проф. др Драгољуб Кавран, академик Душан Ковачевић, Предраг Марковић, проф. др Никола Моравчевић, проф. др Павле Николић, проф. др Предраг Палавестра, др Милан Париводић, академик Милорад Павић, академик Слободан Перовић, проф. др Богољуб Шијаковић, Младен Србиновић, Светлана Велмар-Јанковић и академик Драгомир Виторовић. Чланови Крунског кабинета су Зоран Трифуновић, др Игор Георгијев, Ђурђе Нинковић, Ђорђе Ђуришић, Мирко Петровић, Владан Живуловић, Владимир Гајић, Милорад Савићевић, проф. др Коста Чавошки, Чедомир Антић, Владан Вукосављевић и Драгослав Мицић. 11. Да ли је после 1970. Круна додељивала било какве титуле и ранг? Не. После смрти блаженопочившег Краља Петра Другог ниједна титула није била додељена било коме. Само су три сина (Принц Петар, Принц Филип и Принц Александар) Њ.К.В. Престолонаследника Александра Другог рођени са титулама. Штавише, Круна је прихватила да женски чланови Краљевске породице који су рођени са титулама Принцеза могу да наставе да користе своје титуле чак и после склапања брака, а такође и у случају развода брака. Ова почаст је личне природе и не може бити пренета ни на њихове супруге, нити на њихово потомство. Пошто је Круна једини извор свих почасти Краљевске породице, ниједна титула нити ранг немају ваљаност уколико нису одобрени од стране Старешине Краљевске породице. 12. Да ли је могуће изнети или отуђити било које предмете из Дворова на Краљевском имању на Дедињу? Сви предмети из Дворова на Краљевском имању на Дедињу потпуно су заштићени постојећим законима и не могу бити изнети без сагласности између Владе Србије и Њ.К.В. Престолонаследника Александра Другог. Пре него што се Њ.К.В. Престолонаследник Александар Другог уселио у кућу својих предака, направљен је потпун инвентар Дворова и потписан од опуномоћених представника Савезне Владе и Круне. Сви предмети су снимљени видео камером и фотографисани, а сва евиденција достављена у три примерка (1) Савезној Влади, (2) Круни и (3) националној институцији највишег реномеа. 13. Да ли ће уметнички предмети из Краљевских Дворова на Дедињском Комплексу бити рестаурирани? Пројекат   рестаурације   и   конзервације   припрема   се   у   тесној   сарадњи   са   Министарством   културе   Републике   Србије,   Народним   музејом,   Народном   библиотеком   и   Музејом   примењених уметности и биће спроведен на начин и у облику који предложе ове националне установе највишег ауторитета и највећег угледа. 14. Зашто је гроб бивше Титове љубавнице још увек на Краљевском имању? Госпођица Даворјанка Пауновић је сахрањена у близини Белог Двора 1946. године. Њена судбина била је трагична, а Круна на њу гледа као на сведочанство давно прошлих времена и уколико њена породица не затражи да се њени посмртни остаци преместе на друго место, остаће ту где су. 15. Ко је изградио Краљевске Дворове на Дедињу? Краљевски Двор на Дедињу изградио је Њ.В. Краљ Александар И деда Њ.К.В. Престолонаследника Александра Другог. Служио је као породична кућа, а Краљевски пар, заједно са својим најстаријим сином (будућим краљем Петром ИИ)-преселио се у њега из Новог Двора у Београду, који је до тада служио као приватна резиденција Краља. Њ.В. Краљ Александар је 1933. године декретом одредио да Нови Двор у Београду (тренутно коришћен као званична резиденција председника Србије) у будуће служи као Народни музеј, а Двор је преуређен у складу са тим. Њ.В. Краљ Александар сам је 1934. године започео изградњу новог здања које ће касније носити назив Бели Двор, чија је намена била да служи као приватна резиденција за његова три сина, Престолонаследника Петра, Принца Томислава и Принца Андреју. Изградња је настављена након атентата на Краља Александра сам у Марсеју и довршена 1936. године. По завршетку изградње, Бели Двор је од 1936. до 1941. користио Кнез Павле као први међу Намесницима у Краљевини, а до пунолетства Њ.В. Краља Петра Другог. Нови београдски Двор, који је у то време већ био дом Народног музеја, добио је 1936. ново име, Музеј Кнеза Павла. 16. Какав је имовински статус Краљевских Дворова на Дедињу? Имовински статус Краљевског Двора и Белог Двора у Београду (Дедиње) је следећи. Након смрти Његовог Височанства Краља Александра сам и током Намесништва Њ.К.В. Кнеза Павла, др Раденка Станковића и др Иве Перовића, Окружни суд Града Београда који је био надлежан за оставинску расправу иза блаженопочившег Краља Александра И издао је 27. октобра 1938. године решење број О.428/34, којим се одређује укупна непокретна и покретна имовина Краља Александра И описана детаљно у горе поменутом решењу београдског Окружног суда. Решење наводи у тачкама 1-7 сву непокретну имовину на Дедињу, наводећи бројеве парцела из земљишних књига, укључујући Двор са околним земљиштем и шумом, као и зграду Белог Двора са пратећим објектима. Горе поменутим решењем Окружног суда Града Београда проглашени су за наследнике целокупне приватне непокретне и покретне имовине блаженопочившег Краља Александра сам Ујединитеља његови малолетни синови Њ.В. Краљ Петар ИИ Њ.К.В. Принц Томислав и Њ.К.В. Принц Андреј у једнаким деловима. Ово решење постало је правоснажно 4. марта 1939. године. Сва ова имовина, као и остала имовина Краљевске породице конфискована је на основу декрета Председништва президијума Народне скупштине Федеративне Народне Републике Југославије пов. бр. 1433 од 2. августа 1947. године, који у тачки 6, члан А, наводи да су''Двор на Дедињу и Бели Двор регистровани у земљишним књигама Града Београда бр. 7 на име Петра, Томислава и Андреја Карађорђевића, изводи из земљишних књига бр. 82, 86 и 89 за 9 парцела''. Горе наведени декрет стављен је ван снаге Законом о стављању ван снаге декрета о конфискацији имовине и одузимању држављанства породици Карађорђевић из 2001. године. Овај закон одредио је да ће услови за повраћај конфисковане имовине бити одређени посебним законом. Овакво стање остало је непромењено до данас. 17. Шта је истина о припадништву појединих чланова Краљевског Дома тајним друштвима? Тешко је рећи јесу ли и који су од бројних чланова Краљевске породице садашњи (или бивши) припадници неког од стотина тајних удружења. У духу породичних правила, свако такво чланство подлеже санкцијама Старешине Краљевске породице, али никакав сличан захтев никад није примљен нити одобрен. Будући да се ово питање и контраверзе обично односе на масонску организацију и Ред Соломоновог храма, важно је знати да Њ.К.В. Престолонаследник Александар Другог није, нити је икада био члан било које масонске ложе, као ни било које од бројних организација и секти које се прокламују као наследници историјског Реда Соломоновог храма.   Универзална декларација о људским правима УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ Високог комесара за људска права Општа Декларација о правима човека Увод посто је признавање урођеног достојанства ја једнаких ја неотуђивих права свих чланова Људска породице темељ слободе ", правде И Мира У свету; посто је непоштовање ја презирање права човека водило варварским поступцима, који Су вређали избављаш човечанства, ја посто је Стварање Света У којем ће Људска бица узивати слободу говора ја сам веровања Слободна бити страха од несташице проглашено као ја Највиша тежња сваког човека; посто је битно да права човека буду заштићена правним системом Како Човек НЕ БИ Био приморан да као крајњем излазу прибегне побуни против тираније И угњетавања; посто је битно да се подстиче развој пријатељских односа међу народима; посто Су народи Уједињених нација у Повељи поново прогласили своју веру Основна права човека, достојанство ја У вредност човекове лицности И равноправност мушкараца Жена сам ја посто Су одлучили да подстичу Друштвени Напредак ја побољшају животни стандардна У већој слободи; посто су се државе чланице обавезале да у сарадњи с Уједињеним нацијама обезбеде опште поштовање ја примену човековоих права И основних Слобода; посто је Опште схватање ових права и слобода од највеће вазности за Пуно Остварење Ове обавезе, Генерална скупштина ПРОГЛАШАВА Ову општу ДЕКЛАРАЦИЈУ о правима човека као заједнички стандарда који треба да постигну сви народи ја све Нације Да би сваки Појединац сам сваки органа друштва, имајући ову Декларацију стално на уму, тежио да учењем ја васпитавањем допринесе поштовању ових права и слобода Да би себи поступним ја унутрашњим са међународним мерама обезбедило њихово Опште Стварно сам ја Признање поштовање Како међу народима самих држава чланица, Тако сам међу народима оних територија Које Су јајету њиховом управом. 1 члан. Сва људска бића рађају себи Слободна сам једнака У достојанству сам правима. Она су обдарена разумом ја свешћу и треба једни према другима да поступају У духу Братства. Члан 2. Сва права припадају сваком ја Слободе проглашене У овој Декларацији без икаквих разлика у погледу расе, боје, пола, језика, вероисповести, политичког или другог мишљења, Националног или друштвеног порекла, ИМОВИНЕ, рођења или других околности. Даље, неће се правити никаква разлика на основу политичког, Правног или међународног статуса земље или територије којој припада Неко уши, Да је било Независна Она, Под старатељством, несамоуправна, или да јој је сувереност на ма који други начин ограничена. Члан 3. Свако има Право на живот, слободу И безбедност личности. Члан 4. Нико себи не сме држати у ропству или потчињености: ропство и трговина робљем Забрањени Су У свим облицима. Члан 5. Себи нико не сме подвргнути мучењу или свирепом, нечовечном или понижавајућем поступку или казни. Члан 6. Свако има право да свуда буде признат као правни Наслов. Члан 7. Пред Законом сви Су једнакии ја имају Право Без икакве разлике на подједнаку заштиту закона. Сви имају Право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крши ова Декларација сам против сваког подстицања на оваквку дискриминацију. Члан 8. Свако има Право да ГА надлежни Национални судови ефикасно штите од дела кршења основних права која су му призната уставом или законима. Члан 9. Нико не сме бити произвољно ухапшен, притворен, нити протеран. Члан 10. Свако има потпуно једнако Право на правично јавно суђење пред независним И непристрасним судом који ће одлучити о његовим правима И обавезама, ио основаности сваке Кривичне оптужбе против њега. Члан 11. Ко је свако оптузен за Кривично дело има право да се сматра невиним док се на основу закона Кривица НЕ докакже доказом на претресу на којем Су МУ обезбеђене све гарантије потребне за његову одбрану. Нико себи не сме осудити за дела или пропусте који нису представљали кривично дело по националном или међународном праву у време када су извршени. Тако исто НЕ СМЕ себи Тежина изрицати казна од једне која се могла применити у време Када је Кривично дело извршено. Члан 12. Нико не сме бити изложен произвољном мешању у приватни живот, породицу, стан или преписку, нити нападима на Част ми углед. Свако има Право на заштиту закона против оваквог сточне хране или напада. Члан 13. Свако има Право на слободу кретања И избора становања у границама поједине државе. Свако има право да напусти било Коју земљу, урачунавши своју властиту, ја да се Врати У своју земљу. Члан 14. Свако има Право да Тражи и ужива У другим програмом земљама уточиште од прогањања. Ово на себи Право Нико не може да позивати у случају прогањања која су заснована на обичном кривичном делу или поступку противном циљевима И начелима Уједињених нација. Члан 15. Свако има Једно Право на држављанство. Нико не сме самовољно бити лишен свог држављанства нити права да промени држављанство. Члан 16. Пунолетни мушкарци И Жене, Без икаквих ограничења У погледу порушити, држављанства или Вере, имају право да склопе Брак и да оснују породицу. Они су равноправни приликом склапања брака, за "Време његовог трајања сам приликом његовог развода. Може склопити брак себи Само уз Слободан сам потпун пристанак лица која ступају у брак. Породица је Природна сам Основна Целија друштва ја има Право на заштиту друштва И државе. Члан 17. Свако има Право да Поседује имовину, Петар као ИУ заједници е другима. Нико не сме бити самовољно лишен своје ИМОВИНЕ. Члан 18. Свако има Право на слободу мисли, савести ја Вере; Ово право укључује слободу промене Вере или убеђења ја слободу да Човек, или било Сам У заједници е другима, јавно или приватно, манифестује своју веру или убеђење путем наставе, вршења култа ја обављања обреда. Члан 19. Свако има Право на слободу мишљења сам изражавања, шта обухвата ја Право да не буде узнемираван Због свог мишљења, Као и Право да Тражи, Прима ја Сири Обавештења ја идеје било којим средствима и без обзира на Границе. Члан 20. Свако има Право на слободу мирног избора ја удруживања. Нико не може бити приморан да припада неком удружењу. Члан 21. Свако има право да учествује у управљању јавним пословима своје земље, непосредно или преко слободно изабраних представника. Свако има право да на равноправној Основи Ступа У јавну службу у својој земљи. Воља народа је основа државне власти: ова воља треба да се изражава на повременим ја слободним изборима, који Ће се спроводити општим ја једнаким правом гласа, тајним гласањем или одговарајућим поступком којим себи обезбеђује Слобода гласања. Члан 22. Свако, као члан друштва, има Право на социјално осигурање И Право да остварује Привредна, Друштвена И Културна права неопходна за своје достојанство И ЗА Слободана развој своје личности, уз помоћ државе и међународне сарадње, ау складу с организацијом И средствима сваке државе. Члан 23. Свако има Право на Рад, на Слободана Избор запослења, на правичне И задовољавајуће услове рада са И на заштиту од незапослености. Свако, без икакве разлике, има Право на једнаку плату за једнаки рад. Свако ко има буди Право на праведну ја задовољавајућу накнаду која њему И његовој породици обезбеђује егзистенцију која одговара људском достојанству ја која Ће, ако буде потребно, бити употпуњена другим програмом средствима социјалне заштите. Свако има право да образује ја да ступи у синдикате ради заштите својих интереса. Члан 24. Свако има Право на Одмор И разоноду, урачунавши разумно ограничење радног времена када сам повремени плаћени одмор. Члан 25. Свако има Право на животни стандарда који обезбеђује здравље и благостање, његово и његове породице, урачунавши храну, одећу, Стен ја сам лекарску негу потребне социјалне службе,, Као и Право на осигурање у случају незапослености, болести, онеспособљења, удовиштва, старости, или других случајева губљења средстава за издржавање услед околности независних од његове воље. Деца И мајке имају Право на нарочито старање и помоћ. Сва Деца, рођена у браку или ван њега уживају једнаку социјалну заштиту. Члан 26. Свако има Право на школовање. Школовање треба да буде Бесплатно траку У основним ја нижим школама. Основна Настава је обавезна. Стручна техничка ја Настава треба да буде Општа, виза Настава треба да буде свима подједнако приступачна на основу способности. Школовање треба да буде усмерено пуном развитку људске личности И учвршћењу поштовања човекових права И основних Слобода. Оно треба да унапређује разумевање, трпељивост ја пријатељство међу свим народима, расним ја верским групацијама, Као и делатност Уједињених нација за одржавање Мира. Родитељи имају првенствено право да бирају врсту школовања за своју ДЕЦУ. Члан 27. Свако има право да слободно учествује у културном животу заједнице, да ужива У уметности сам да учествује у научном напретку иу добробити која отуда проистиче. Свако има Право на заштиту моралних ја материјалних интереса који проистичу из било ког научног, књижевног или уметничког дела чији је на Творац. Члан 28. Свако има Право на Друштвени и Медјународни Поредак У којем права И слободе "објављени